LOŠ RUKOVODILAC JE MOBER

LOŠ RUKOVODILAC JE MOBER

Mobing

Sudeći po broju prijava Udruženju „Stop mobing Srbija“ koje je jedno od četiri koje se bavi ovom problematikom u Srbiji, mobing, odnosno zlostavljanje i maltretiranje na poslu je sve prisutnije. Samo za prva tri meseca ove godine u ovom Udruženju bilo je 126 prijava. Od nedavno ovo Udruženje ima svog poverenika i u Užicu, a to je Petko Živković član Republičkog odbora sindikata komunalaca Srbije i predsednik ovog odbora za više opština Zlatiborskog okruga
Zlostavljanje i maltretiranje na poslu ili kako se danas stručno kaže, mobing, uvek je postojao samo što se on nekada drugačijim imenom nazivao i svakako je manje bio prisutan jer su i u vreme samoupravljanja postojali mehanizmi koji su omoguć avali da se ličnost zaposlenog poštuje. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, dok smo prolazili kroz tranziciju i privatizaciju, a zatim kroz ekonomske krize koje ni do današnjih dana nisu završene, mobing je sve prisutniji i u javnim, državnim i u privatnim preduzećima. Mahom rukovodioci i poslodavci postaju moberi jer bez ikakvih skrupula, kroz viku i dreku izgovaraju rečenice svom radniku poput „Nema ti šta da misliš, tvoje je da radiš“ i tome slično, kao da je radnik robot, stvorenje bez emocija, bez krvi i mesa, bez znanja. A on je najmanje takav. I tranzicija i privatizacije iznedrile su plejadu vlasnika raznih preduzeća koji se ne mogu pohvaliti znanjem i veštinama, energijom i idejama, tako da je skoro uobičajeno da u svom preduzeću zapošljavaju znatno obrazovanije i kreativnije od sebe i onda najčešće krenu problemi u komunikaciji između zaposlenih i vlasnika, između radnika i rukovodioca tako da lečenje kompleksa može da napravi čudo. Nije mali broj primera kada mobing postane prisutan i u odnosu među samim zaposlenima iz različitih poriva. Međutim, iako je prisutan, o njemu se malo ili skoro nikako ne govori. Prošle godine donet je i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji reguliše ovu oblast, ali ljudi se odlučuju da uz pomoć Zakona traže pravdu samo kada zaista više ne mogu da izdrže situaciju u kojoj se nalaze.
U Užicu za sada nije bilo slučajeva da mobing stigne do suda, ali se prvi put dogodilo da mobing postane predmet Komisije za sprečavanje zlostavljanja na radu i to u jednom javnom preduzeću. Slučaj je završen na sastanku Komisije, ali uz posredovanje Udruženja „Stop mobing Srbija“ koje od pre dva meseca ima svoje povereništvo i u Užicu koje je zaduženo za Zlatiborski okrug. Poverenik je Petko Živković, član Republičkog odbora sindikata komunalaca Srbije i predsednik ovog odbora.

POZIV NA DVOBOJ
Komisiji za sprečavanje zlostavljanja na radu u jednom užičkom javno – komunalnom preduzeću, radnik je podneo prijavu protiv svog šefa u kojoj se žalio da ga on psihički teroriše na radnom mestu tako što viče na njega, psuje ra, naziva ra pogrdnim imenima, omalovažava i provocira, unosi mu se u lice s namerom da se fizički obračuna, ali ga i poziva da se obračunaju u 12 sati na bilo kom mestu i to se ponavlja duže vreme. Komisija je zasedala i problem je rešen dogovorom da se ovakve situacije više ne ponavljaju. Cilj je bio da ovo zlostavljanje i maltretiranje ne preraste u ozbiljniji sukob, da zaista ne dođe do fizičkog obračuna i da se da šansa dijalogu. U svemu ovome značajnu ulogu je odigralo Udruženje „Stom mobing Srbija“, odnosno, predsednik Upravnog odbora Udruženja Žika Živadinović, koji je prisustvovao radu Komisije.
Naše Udruženje je osnovano s osnovnim ciljem da pruža pravnu i psihološku pomoć zaposlenima koji smatraju da su izloženi nekom vidu zlostavljanja na radu. Da bismo ovaj cilj i mogli da ostvarimo, odlučili smo da organizujemo rad Udruženja preko povereništava koji bi obuhvatio celu teritoriju Republike Srbije, – rekao je nedavno za naš list Žika Živadinović i istakao da Udruženje za sada ima devet povereništava. Onaj ko je poverenik, osim želje i interesovanja da u ovom veoma zahtevnom poslu učestvuje, mora da poseduje i znanje i upornost da sve potrebne aktivnosti i sprovede, da bude spreman da razume problem, strukturu mobinga i da ponudi adekvatna rešenja za svaki pojedinačni slučaj.
Svi slučajevi mobinga međusobno se dosta razlikuju i za to ne postoji jedan model ili recept. Savkom slučaju mora se pristupiti posebno, jer se radi o ljudskim sudbinama, o ljudima koji trpe nepravdu, šikaniranje, zlostavljanje, maltretiranje na poslu i ako to traje duže može da dovede do narušavanja zdravlja, a ima slučajeva da je došlo i do suicida. Događa se da se ljudi dovedu u tako teško psihičko stanje pa se povlače, beže od problema i ostaju bez prihoda što se ne sme dozvoliti, kaže Živadinović.
Petko Živković je osim spremnosti da pomaže ljudima koji su mobirani, morao da položi odgovarajuće testove nakon kurseva koje je ovo Udruženje organizovalo. Osim toga Živković ima veliko iskustvo u radu sindikata što je, takođe, značajno za poverenika.
Udruženje je uradi lo sporazum sa mnogim sindikatima u preduzeć ima, jer u osnovi je ovo sindikalna priča. Zapravo, ko ima problem na poslu, a član je sindikata za koji odvaja određena novčana sredstva kroz članarinu, on ima i pravo da zatraži pomoć najpre od predsednika sindikata, a onda preko njega i od Udruženja, dodaje Petko Živković i ističe da je uloga Udruženja da se bavi prevencijom da do pojave mobinga uopšte ne dođe. U te svrhe, Udruženje organizuje predavanja i radionice na kojima se edukuju polaznici o tome šta je potrebno raditi da do mobinga ne dođe, a ako ipak dođe, šta je onda potrebno uraditi da problem bude rešen na početku.
Konflikata po preduzećima ima, a naša uloga je da utičemo da oni ne preraste u sukob koji fce da dovede do suda. Prema tome, aktivnosti našeg Udruženja vezana su pre svega za mirno rešavanje ovih sporova među zaposlenima, – kaže Petko, a Žika Živadinović ističe da se u Udruženju svaka prijava razmatra, a onda se nude i odgovarajući modeli daljeg postupanja, na primer, da li je dovoljan samo razgovor da bi problem bio rešen. Nekada mora da dođe i do postupka posredovanja kod poslodavca, ali ima situacija kada se problem mora rešiti i na sudu.
– Onaj ko smatra da je zlostavljan , obrati nam se prijavom koja je dostupna svim našim članovima koju analiziraju. Pre svega, prijavu analizira i tim pravnih stručnjaka. Nastojimo da utvrdimo da li to što neko smatra zlostavljanjem zaista po zakonu i jeste i ako jeste, onda predlažemo da se uđe u postupak zaštite kod poslodavca, znači opet bez suda, kaže Živadinović.
Udruženje prima dosta prijava za mobing i od kada je Zakon stupio na snagu sve ih je više. Prošle rodine bilo ih je ukupno oko 300. Sedam slučajeva je na sudu i za sada su svi u postupku. U Udruženju „Stop mobing Srbija“ veruju da će svi ovi slučajevi biti završeni u korist onih koji su podneli prijavu, jer su one osnovane i bazirane na dokazima. Svaka presuda biće objavljena u sredstvima informisanja što fce, po mišljenju predstavnika ovog udruženja, da skoro da nema dana da ne dobijemo prijavu, pa ih je od početka godine bilo 126 tako da smo za prva tri meseca imali skoro polovinu prijava od ukupnog broja koliko smo imali za celu prošlu godinu. Doduše, pokrivamo celu Srbiju. Ovaj broj prijava može se protumačiti da se ljudi oslobađaju straha, jer sada imamo i Zakon koji ovu materiju razrađuje pa oštećeni svoja prava mogu da ostvare brže. Po ovom Zakonu slučajevi mobinga tretiraju se kao hitni. To nije klasičan radni spor za koji sudski proces može da traje nekoliko rodina, već se slučaj rešava do godinu dana, podvlači Živadinović i smatra da za sada hitnost u rešavanju ovih sporova nije baš na nivou, ali Udruženje pokušava da se procesi ubrzaju.

SVE VIŠE ZAINTERESOVANIH

Do sada je u našvm novereništeu za područje Zlatiborskog okruga u Udruženje učlanjeno Oko 300 radnika koji plaćaju članarinu. Nadamo se da ćemo do kraja godine imati preko hiljadu članova. Za sada su naši članovi većiiom zaposleni u javno – komunalnim preduzećima, ali ima interesovanja radnika i izprivatnih preduzeća. Mislim da je mobikg veoma prisutan u privatnim preduzećima, ali radnik trpi, ne sme o tšle bilo šta javno da kaže. Svako ko smatra da je izložen mobingu može se obrati telefonom na broj 066/8552014, kaže Petko Živković.

POLTRONI I SILECIJE

– Po pravilu, loš rukovodilac je mober, jer ne poseduje organizatorske sposobnosti, nije dovoljno stručan i zbog toga koristi neka druga sredstva da podigne svoj nivo. Njihova mašta je neiscrpna što se tiče tih sredstava. U hijerarhiji rukovođenja, lrema nadređenima ponašaju se kao ulizice i poltroni, a prema podređenima kao silecije. Boje se školovanih i pametnih ljudi koji su najčeiLe i žrtve mobinga, mahom su loši menadžeri i kada |e reč o javnim preduze^ima, vrlo često dolaze iz sveta politike. Zato je motiv za mobing često i politika. Po prijavama koje naše Udruženje dobija, mobinga najviše ima u javnim preduzećima. sve više, a što zabrinjava, u zdravstvenim centrima i što je najgore. mobinga ima i u prosveti, kaže Živadinović.

PETKO ŽIVKOVIĆ, POVERENIK
– Moram da naglasim da niko ne treba da podnosi prijavu za mobing, pre nego što bude konsultovao povereništvo Udruženja preko kojeg ćemo kontaktirati i Upravni odbor Udruženja.